Kulminacija

Epizoda:

Kulminacija

Uloge:

1.      Pisac, rane četrdesete, neshvaćen, neostvaren i nesrećan, zgađen načinom života oko sebe, egoističan, ubeđen da čini pravu stvar ako svima kaže ono što misli pravo u lice

2.      Reditelj, rane tridesete, snimio par kratkih filmova, ženskaroš bez puno skrupula, sklon nipodaštavanju i matretiranju glumica, egoističan, pun sebe, besan na pisca jer mu ovaj ruši autoritet

3.      Producent, za sebe misli da je glavni i da bez njega ne može ništa da se radi, insistira da prisustvuje kastingu jer mora da proceni da li glumci garantuju uspeh filma ili ne, ljude posmatra kroz novac koji mu mogu doneti, ne podnosi prethodnu dvojicu, ali je spreman da ih trpi dokle god donose profit

4.      Direktor fotografije, treći član kasting komisije, tu je da bi se ispunila forma, nebitan, i svestan toga da je nebitan i zamenljiv, projektu prišao samo zbog para, ne ulaže se previše u sam proces.

5.      Arhitekta, mlada devojka, kasne dvadesete, rane tridesete, još neostvarena i puna snova, verovatno tek završila studije, sigurna u sebe i svoj izbor scenografije, doživljava neočekivani uzlet samopouzdanja i egocentričnosti nakon što pisac prema njenim skicama bira glumice. Odjednom oseća se važnom i spremna je da uradi sve da bi zaštitila „svoje delo.“

6.      Glumica1, Glumica2, Glumica3, mlade glumice, još neostavrene, došle na kasting jer ne znaju šta bi drugo mogle da urade za svoju karijeru, tokom kastinga spremno očijukaju i flertuju sa Producentom i Režiserom, veruju da je to najbolji put za napredovanje, prilično nesigurne u sebe, mislile da su do tad već videle i doživele sve (vreste ponižavanja i omalovažavanje) našle se u čudu kad Pisac bira uloge gledajući u crteže koje mu je Arhitektica donela, nisu sigurne šta da urade ili kako da se ponašaju, uplašene pre nego zgrožene

7.      Glumica4, Glumice5, Glumica6, do sada imale par beznačajnih malih uloga, malo sigurnije u sebe ali očigledno nedovoljno da se suprostave ili iskažu svoj stav na neki drugi način osim što će napustiti kasting kad zaključe da su stvari otišle predaleko

8.      Glumica7, zvezda, učestvovala u par filmova, sigurna u sebe i svoju moć nad muškarcima, posebno nad producentom, spremna da flertuje sa režiserom ali i da ga postavi na svoje mesto „jer ona ipak ima neometan pristup producentu o čemu režiser može samo da sanja,“ zgoržena i zatrečena neviđenom drskošću pisca, sigurna da on neće još dugo da se kreće u filmskim krugovima pa da mu se shodno tome može reći bilo šta,  jasno uočava šansu kad može šta i kome da kaže, predodređena za uspeh, voljena od strane publike,

9.      Pomoćni radnici, redari, zbunjeni i oduševljeni što mogu da upoznaju glumice, uvek spremni da pruže utehu i dobru reč onoj koja ne bude odabrana, promućurni strvinari koji se ne libe da pokušaju sve kako bi došli do svog plena, (njihov primarni cilj su odbijene glumice, njihov pad predstavlja povoljnu priliku za njih)

Scenografija: 

·         Ulazni hol, u kojem se skupljaju glumice, dva reda ofucanih drvenih stolica, ispred njih stoji redar, drugi stoji ispred ulaznih vrata prostorije u kojoj sedi komisija

·         Soba  u kojoj sedi komisija, tri stola, naspram njih mali sto i dve stolice na koje sedaju kandidatkinje

SINOPSIS

Scena I

Jedna od glumica ulazi u hol, dolazi do drvenih stolica i zauzima prazno mesto. Gleda oko sebe, pokušava da proceni svoje šanse (da li postoji i kakva je konkurencija), jedna od glumica nervozno hoda ispred stolica, redar je revnosno posmatra i „premerava,“ druga zamišljeno gleda kroz prozor, napolju se vidi divan dan

Scena II

Iz prostorije gde se vrši kasting izlazi jedna od kandidatkinja, (na ivici suza, očigledno je nisu angažovali). Redar poziva sledeću po rednosledu dolaska, Jedna od glumica ustaje i kreće ka vratima sobe za audicije

Scena III

Zauzima svoje mesto pred komisijom. Reditelj postavlja kurtoazna pitanja, da li je do sada radila i gde (očito je ne prepoznaje), to stvara dodatnu nervozu kod kandidatkinje,  Producent uviđa da bi se mogla isplatiti („dovoljno je zgodna da se na nju lože klinci“), kaže u povernju Direktoru fotografije

Scena IV

           

            U ulazni hol zgrade ulaze Arhitekta i Pisac. Pisac sve vreme priča, Arhitekta uglavnom sluša, eventualno odgovara na pitanja. Dok čekaju lift Arhitekta pokušava da objasni svoj koncept za scenografiju. Pisac pregleda mapu sa crtežima i uglavnom potvrdno klima glavom. Dolazi lift i njih dvoje odlaze na peti sprat gde se obavlja audicija. Nakon što izađu iz lifta Pisac kreće pravo na audiciju neobraćajući pažnju na redare, Arhitekta ga prati. Ulaze i prekidaju interviju.

Scena V

           

            Pisac pita kako napreduju sa izborom glumice i izvinjava se što kasni. Producent kaže da imaju dve tri za uži izbor i poziva redara da ih dovede. Direktor fotografije ustaje ali Pisac ne seda na njegovo mesto čeka da vidi šta su do sada odabrali. Kada devojke uđu, Pisac pogleda u mapu sa crtežima pa u Arhitektu. Arhitekta još strepi da li je dobro ono što je uradila (Pisac joj to još nijednom nije eksplicitno rekao) On se okreće i naizmenično gleda glumice i Reditelja i Producenta. Na kraju odrečno klima glavom. Oni se u čudu gledaju međusobno. Zbunjeni su potrebno je da prođe neko vreme dok nerazumeju šta je ovim gestom pisac hteo da kaže. Na kraju Reditelj moli glumice koje su prošle prvi krug da sačekaju napolju.

Scena VI

           

            Napolju nastaje komešanje. Neko pita da li je kasting prekinut. Jedan od redara zbunjeno odgovara da nezna ništa o tome. Glumice koje su izašle napolje ne govore ništa ali vidi se da im razvoj događaja nije po volji. Posebno se nervira Glumica7 koja je bila sigurna da će baš nju izabrati za ulogu.

Scena VII

           

            Unutra nastaje komešanje. Pisac saopštava da se glumice koje je video ne uklapaju u njegov umetnički koncept. Takođe navodi ni da se ne uklapaju u scenografiju. Reditelj i Producent besne, ali pisac ostaje pri svom. Na kraju producent „popušta“ ako je potrebno promeniće scenografiju.

            Ovo razbesni Pisca koji održi trijadu o tome kakva je čija uloga u projektu i šta ko radi. Na kraju kaže da se zbog scenografije mora promeniti izbor glumaca. Arhitekta stoji na vratima spremna da izađe. Producent je moli da izađe napolje ali Pisac to ne dozvoljava. Pošto su vrata delimično otvorena njegova trijada čuje se u hodniku u kojem stoje glumice.

Scena VIII

           

            Svađa postaje sve jača i nakraju se okončava tako što Pisac uzima za ruku Arhitektu i izlazi u hodnik. Za njim izlaze i ostali. Prostorija ostaje prazna. U hodniku Pisac moli glumice da stanu tako da ih mogu istvoremeno sve videti. Dok vadi jednu po jednu skicu i uporedo posmatra skice i glumice prilazi mu Producent koji mu preti. Pisac mu nehajno odgovara da bez njega nebi ni bilo ovog projekta, (kao ni bez mog novca, na to odgovara Producent) Pisac mu kaže da ako želi može da se povuče, jer novac može da nađe i na drugoj strani. A ako planira da se zadrži u projektu bilo bi mu bolje da prouči njihov ugovor. (Svaki umetnički element projekta mora da verifikuje Idejni tvorac tj. Pisac)

            Pisac sad bira druge dve Glumice za film. (uklapaju se u scenografiju, šalju koezistentnu vizuelnu poruku, onosno odgovaraju vizuelnoj estetici filma.) Tu se buni Reditelj i kaže kako je on zadužen za vizualnu estetiku (odnosno u njegovom osdustvu Direktor fotografije) Piasc i njega šalje da ponovo pročita ugovor, i kaže da je za estetiku nadležan isključivo Arhitekta. Devojka dobija odjednom krila. Sa druge strane Glumice se sve više okreću protiv pisca. Počinje međusobno vređanje Glumica (uglavnom onih koje nisu odabrane ili su ih je pisac odbacio i Pisca. Novoizabrane Glumice ćute držeći se po strani.)

            Pisac „objašnjava“ prisutnima hierarhiju nastanka filmskog dela. Svako od pomenutih dobija ili gubi na značenju. Sve glumice se osećaju uvređenim. Ipak, bune se samo one koje nisu dobile ulogu.

            Glumica7 „objašnjava“ Piscu značaj njegovog dela pre nego što mu ona udahne život i emocije. Ovo vidno iznervira Pisca. Besan on se vraća u sobu za izbor.

Scena IX

           

            Pisac prilazi računaru i nešto užurbao traži. U međuvremenu dovikuje redarima da u svobu pozovu glumice. Sve glumice, Producent, Režiser, Direktor Filma ulaze u sobu koja je sad pretrpana. Pisac pronalazi kabali i spaja računar sa projektorom, pušta sliku na platno.

            Na platnu se smenjuju slike / filmovi sa youtube. Prvo ide film o pornoglumici Nadia Styles (prvo par scena iz porno filmova, zatim kratka ispovest, pa scene prilaska krstionici i krštenje. Neke glumice napuštaju prostoriju već sa prvim pornoscenama. Druge su zatečene i nemo gledaju.

            Sledi scena pristajanja (paljenja i pogibije svih sa drižabla) Hinderburg. Čuje se glas u pozadini.

            Pisac se okreće Glumici7 i kaže joj da će je angažovati na svom filmu kad ona bude mogla da oponaša osećanja koja su prikazana na ovim kratkim filmovima. Ona pokušava nešto da kaže ali to se završava na nesuvislom pokušaju. Pisac izlazi napolje pre nego ona išta smisleno uspeva da zausti.

            Producent izlazi za njim u pokušaju da se svađa ali ga nestiže. Na kraju se vraća u prostoriju ispred koje ga čeka režiser koji komentariše „možda je kreten u pravu“ (po ovom kriterijumu nijedna od njih nezna da glumi)

            Dok oni raspravljaju ispred kancelarije unutra se čuje pokušaj Glumice7 da oponaša glasove straha i nesreće.

Scena X

           

            Glumica 7 pokušava da odglumi strah pred bogom. Iskušenje. Želju da se veruje da je bog toliko velik da svakom može da pruži pravo na novi početak. Želju za iskupljenjem. Želju za drugačijim životom. Bojazan da je sreća krhka i da je svako može slomiti.

            Svi njeni pokušaji ostaju jadni. Ni ona ni druge glumice ne uspevaju odglumiti ono što u par trenutaka proživljava jedna bivša pornoglumica.

            Jedna glumica pokušava da oponaša glas spikera koji uživo prenosi pad Hidenburga. Neuspeva.

Čuju se još mnogi pokušaji ali nikom ne uspeva ono što običnim ljudima pođe za rukom kada direktno iznose svoja ogoljena osećanja.

Kraj filma

Dijalozi

           

 Scena I

Jedna od glumica ulazi u hol, dolazi do drvenih stolica i zauzima prazno mesto. Gleda oko sebe, pokušava da proceni svoje šanse (da li postoji i kakva je konkurencija), jedna od glumica nervozno hoda ispred stolica, redar je revnosno posmatra i „premerava,“ druga zamišljeno gleda kroz prozor, napolju se vidi divan dan

Scena II

Iz prostorije gde se vrši kasting izlazi jedna od kandidatkinja, (na ivici suza, očigledno je nisu angažovali). Redar poziva sledeću po rednosledu dolaska, Jedna od glumica ustaje i kreće ka vratima sobe za audicije

Redar: „Sledeća“

Glumica3: „Kako je bilo?“

Glumica4: „Šta su te pitali?“

Glumica2: „Videćete. /Saznaćete“ (zgroženo, ogorčeno)

Scena III

Zauzima svoje mesto pred komisijom. Reditelj postavlja kurtoazna pitanja, da li je do sada radila i gde (očito je ne prepoznaje), to stvara dodatnu nervozu kod kandidatkinje,  Producent uviđa da bi se mogla isplatiti („dovoljno je zgodna da se na nju lože klinci“), kaže u povernju Direktoru fotografije

           

Reditelj: „Šta ste završili? Imate li iskusta u ovom poslu?“

Glumica4: „Akademiju u klasi profesora Bande, do sada sam uglavnom glumila u projektima vaših kolega sa Akademije. Uglavnom kratki filmovi.“

Reditelj: „Pozorište? Čini mi se da vas nisam viđao?“

Glumica4: „Ne. Nisam imala prilike da glumim u pozorištu do sada.... Nisam imala čast“ /(vidno joj je nelagodno, Istovremeno Producent se naginje ka Direktoru fotografije i šapuće)

Producent: „Šta je zamara sa ovim glupostima. Vidi se da je nova. Tek izašla sa trake (/akademije)...“ /(Direktor klima glavom u znak odobravanja)

Producent: „Zgodna je. Dovoljno zgodna da se na nju lože klinci.“ /(Direktor ponovo potvrdno klima glavom)

Scena IV

           

            U ulazni hol zgrade ulaze Arhitekta i Pisac. Pisac sve vreme priča, Arhitekta uglavnom sluša, eventualno odgovara na pitanja. Dok čekaju lift Arhitekta pokušava da objasni svoj koncept za scenografiju. Pisac pregleda mapu sa crtežima i uglavnom potvrdno klima glavom. Dolazi lift i njih dvoje odlaze na peti sprat gde se obavlja audicija. Nakon što izađu iz lifta Pisac kreće pravo na audiciju neobraćajući pažnju na redare, Arhitekta ga prati. Ulaze i prekidaju interviju.

            Pisac: „Zaista se radujem saradnji. O tebi su mi napričali sve najbolje.“

            Arhitekta: „Hvala Vam.“

            Piasc: „Da se dogovorimo nešto. Nemoj da me presiraš. Nisam ni toliko star, ni toliko ugledan da to nečim zaslužujem. Što se mene tiče ljudi se rađaju jednaki, pa nema potrebe da stvaramo lažne hierarhije. Ako je i ima. Nas dvoje smo jednaki. To u prevodu znači da ću se ja tebi obraćati sa ti pa očekujem da i ti radiš isto kad sam ja u pitanju.“

            Arhitekta: „Nisam navikla do sada. Trudiću se da zapamtim.“

            ...

            Pisac: „Ovo je zanimljivo.“

            Arhitekta: „Trudila sam se da prostor odgovara vašim opisima što je više moguće a da pritom ne ugrozim estetiku.“ /(čim je ovo izgovorila ujede se za jezik)

            Pisac: „Mislite da ja ne znam da prepoznam lepotu?“

            Arhitekta: „Htela sam da kažem da sam se trudila da estetika koezistentna, dopadljiva a istivremeno neupadljiva, da tako kažem da bude tečna a ne vrišteća. Vaši opisi jesu precizni i laki za vizualizaciju, ali nisu kompletni. Ja sam se trudila da popunim te praznine sa što manje kontrasta. Želela sam da slika bude „glatka“ Nadam se da nisam pogrešila?“

            Pisac: „Znači ipak se slažemo da ja znam da prepoznam lepotu.“ /(koketno)

            Arhitekta: „Da.“ /(stidljivo) /(pisac nastavlja da pregleda radove, ćute dok ulaze u lift)

Scena V

           

            Pisac pita kako napreduju sa izborom glumice i izvinjava se što kasni. Producent kaže da imaju dve tri za uži izbor i poziva redara da ih dovede. Direktor fotografije ustaje ali Pisac ne seda na njegovo mesto čeka da vidi šta su do sada odabrali. Kada devojke uđu, Pisac pogleda u mapu sa crtežima pa u Arhitektu. Arhitekta još strepi da li je dobro ono što je uradila (Pisac joj to još nijednom nije eksplicitno rekao) On se okreće i naizmenično gleda glumice i Reditelja i Producenta. Na kraju odrečno klima glavom. Oni se u čudu gledaju međusobno. Zbunjeni su potrebno je da prođe neko vreme dok nerazumeju šta je ovim gestom pisac hteo da kaže. Na kraju Reditelj moli glumice koje su prošle prvi krug da sačekaju napolju.

            Pisac: „Kako napredujemo?“

            Producent: „Još pozivamo kandidate, za sada imamo dve tri devojke za uži izbor.“

            Pisac: „Voleo bi da ih vidim.“

            Direktor fotografije: „Pozovite ove devojke.“ /(ulaze Glumica6 i Glumica7)

            Pisac: „Stanite tako da mogu da vas bolje vidim.“ /(devojke staju pored zida, Pisac vadi crtež iz mape, zatim vadi sledeći i tako redom. Svaki put podigne crtež do visine očiju u pravcu njihovog lica.)

            Glumica6: „Je li ovako dobro?“

            Pisac: „Da, samo malo se razdvojite.“  /(devojke se instiktivno pomeraju korak u stranu jedna od druge)

            Glumica7: „Izvinite, a šta je to što gledate? Osećamo se malo čudno kad nas tako posmatrate sa ispruženom rukom, kao da smo na nekom nišanu.“

            Pisac: „Niste. Mi ovde ne odstreljujemo ljude.“ /(počinje da klima glavom levo desno)

            Glumica7: „Zašto onda ovo tako liči na odstrel?“

            Reditelj: „Ne treba da budete tako nesigurni u sebe.“

            Glumica7: „Znači istina je ono što pričaju o vama, u stanju ste uvek razuveriti, ohrabriti i oraspoložiti svoje glumce“

            Producent: „Da ima istine u tome.“

            Reditelj: „Trudim se“

            ...

Pisac: „Ne. Hvala vam.“ /(svi se međusobno zagledaju. Zbunjenost traje par sekundi pre nego što komisija shvati šta je Pisac želeo da kaže.)

...

Reditelj: „Hvala vam, zamolićemo vas da sačekate napolju, dok se mi ne konsultujemo.“ /(devojke izlaze napolje)

           

Scena VI

           

            Napolju nastaje komešanje. Neko pita da li je kasting prekinut. Jedan od redara zbunjeno odgovara da nezna ništa o tome. Glumice koje su izašle napolje ne govore ništa ali vidi se da im razvoj događaja nije po volji. Posebno se nervira Glumica7 koja je bila sigurna da će baš nju izabrati za ulogu.

            Glumica1: „Zašto smo izbačene napolje?“

Glumica3: „Je li kasting prekinut?“

            Redar: „Ne znamo ništa o tome. Obavestićemo vas čim nešto saznamo.“

            Glumica4: „Šta sad rade?“

            Redar: „Zatvorili su se... oni to nazivaju radni sastanak, ali je prilično bučno i obično pre liči na svađu nego na sastanak, ali oni tako rade. Ovo su bučni ljudi koji svi govore u glas i niko nesluša nikog. Nije da se ovo može nazvati brainstorming ali mislim da je ovo upravo to.“

            Glumica3: „Pa vidi se da između njih sevne po koja varnica.“

            /(Redar ne odgovori ništa samo slegne ramenima.

            Za to vreme u drugom delu hodnika Glumica 7 nervozno šeta i govori sama za sebe): „Jebi ga, nije im ovo trebalo... a bila sam sigurna da će izabrati mene. Ko je uopšte ovaj ludak i šta on hoće?“

Scena VII

           

            Unutra nastaje komešanje. Pisac saopštava da se glumice koje je video ne uklapaju u njegov umetnički koncept. Takođe navodi ni da se ne uklapaju u scenografiju. Reditelj i Producent besne, ali pisac ostaje pri svom. Na kraju producent „popušta“ ako je potrebno promeniće scenografiju.

            Ovo razbesni Pisca koji održi trijadu o tome kakva je čija uloga u projektu i šta ko radi. Na kraju kaže da se zbog scenografije mora promeniti izbor glumaca. Arhitekta stoji na vratima spremna da izađe. Producent je moli da izađe napolje ali Pisac to ne dozvoljava. Pošto su vrata delimično otvorena njegova trijada čuje se u hodniku u kojem stoje glumice.

            Pisac: „Ove devojke se ne uklapaju u našu scenografiju. To ne vodi ničemu. Imati dve potpuno različite estetike. To samo zbunjuje gledaoca. Moramo ponovo potražiti glumice koje odgovaraju onome što imamo; a to su priča i scenografija. To određuje film. Glimci se moraju uklapati u to.“

            Reditelj: „Kako to misliš, moraju se uklapati u to? Pa valjda sam ja reditelj, i ja određujem koliko je šta značajno,  ko se kome prilagođava, i kako se uklapaju pojedini elementi. Ja određujem estetiku filma! Ja određujem detalje.“

            Pisac: „Možda u svojoj glavi... ili što je manje verovatno u svom filmu. Možda, kad jednoga dana budeš znao da napišeš scenario koji nekoga privuče, ali sada, moraš da poštuješ opšti umetnički ugovor koji smo svi potpisali. A po njemu, ja određujem umetničke vrednosti. Ja donosim i odobravam najvažnije odluke vezane za umetničku vrednost filma. Kada me bude interesovala zabava, sporski prenos ili dnevnik onda ću stvari prepustiti tebi, sada se ja pitam.“

            Reditelj: „Ovo je nečuveno!“

            Pisac: „Ako ti se nesviđaju moje odluke slobodan si da odeš kad god poželiš“

            Producent: „Isto važi i za tebe.“

            Pisac: „Ako je tako, ja odlazim, projekat je još objavljen na berzi i ima zainteresovanih. Cenim da neću imati previše posla da nađem novog finansijera.“

            Producent: „Ne možeš se sad povući. Postoje ugovorne obaveze...“

            Pisac: „Koje kažu da sam ja vlasnik intelektualne svojine i da sa njom, to jest, tekstom mogu postupati kako mi volja. Do sada niste uložili nikakav novac. Samo ste poput gomile lešinara našli za shodno da demostrirate svoju silu nad ovim jadnim devojkama koje nemaju nikakav drugi argument kojim bi mogle da vam se usprotive. One moraju da se dopadnu da bi bile izabrane. Znaju da nesmeju da se bune, na ovako malom tržištu gde svi znaju jedni druge svaka svađa brzo upropasti sve nade u buduđnost, tako da one moraju biti poslušne. Pitam se samo koliko poslušne? Šta je to što bi zadovoljilo vaše apetite? Ovaj ovde se buni jer bi on trebao da odredi estetiku filma. (/klima glavom prema Reditelju) Pa estetika se ne određuje podizanjem nogu ili šuškanjem kešom. Nju određuje tvorac. A to sam ovde samo ja.... i ova devojka ovde (/pokazuje na Arhitektu) Vi ostali ste samo tehničko osoblje. Možda vam se ne sviđa vaša uloga ali ja nemam nameru da vam povlađujem. Džaba mi se smeškate ili pretite. Nas dvoje smo odlučili kakva će biti estetika filma (/pokazuje prstom između njih) a na vama je da se sa tim složite ili da iz projekta istupite.“

            Producent: „Ne treba biti odmah na kraj živaca i pretiti svima. Ovde smo svi iz istog razloga. Mislim da nije problem da učinimo jedni drugima po neki ustupak.“

            Pisac: „Znači izabraćemo glumce ponovo.“

            Producent: „Mislim da je sadašnji izbor dobar. Glumica 7 igrala je u više filmova i reklama, ima svoju publiku, sigurno će privući publiku. A to je ono što svi želimo. Puno publike i prepune blagajne. Zar to nije ono zbog čega radimo? Novac... ona miriše na novac.... ja vam kažem... a ja imam nos za to... ako treba promenićmo neophodno i pobrinuti se da se napravi druga scenografija. Uz malo peglanja uspeh je zagarantovan.“

            Pisac: „Uspeh? Koji uspeh? Ne vidim da će biti bilo kakvog uspeha ako film ne ugleda svetlost dana. Neće biti promene scenografije. Nijedno rešenje do kojeg smo došli neće se menjati da bi se povlađivalo publici gospodo filmadžije. Ovo je moj projekat na koji ste se vi kao stenice nakačili.

            Da vas podsteim malo kako je bilo. Vi ste molili mene, ne ja vas. Govorili ste kako vas je scenario privukao, kako „vidite potencijal“... predpostavljam da ste pod tim mislili da vidite gomile novca o kojem pričate a kojeg bi da se dokopate. E pa ukoliko ga želite moraćete da poštujete ugovor koji smo potpisali.

            Vidite, meni novac ne znači ništa. Ionako dolazi prekasno da bilo šta promeni u mom životu. Sada mi ne znači ništa i ja zbog njega neću napraviti nikakav ustupak bilo kome.

            Ovo je moje delo i niko ga neće menjati po svojoj volji. Ostaće onako kako sam ga stvorio.“

            Reditelj: „Pravi umetnik treba da zna da se delo menja kad ode od autora, trebalo bi da zna da delo ima svoj sopstveni život.“

            Pisac: „Ima ga i tvoj sin pa ti opet donosiš sve odluke za njega.“

            Reditelj: „On ima tri godine.“

            Pisac: „Ja sam ovo napisao pre šest meseci.“

            Reditelj: „Kakav je to argument?“

            Pisac: „Podjednako besmislen kao i tvoje pitanje.“

            Producent: „Prestanite se već jednom svađati. Pokušajmo da nađemo neko smisleno rešenje. Gospođice, molim Vas, da nas ostavite na trenutak same. /(Arhitekta kreće ka vratima)“

            Pisac: „Ona ne ide nigde. Da vam objasnim nešto, jednom za svagda: Umetnici se dele na dve vrste, oni koji imaju delo iza sebe, nazivaju se TVORCI, i one koji se bave interpretacijom. Vaše glumice su interpretatori, znači u najboljem slučaju menjaju radio ili fotokopir mašinu. One ne utiču na kvalitet dela. Ne mogu da ga povećaju, ali zato mogu da ga značajno umanje. /srozaju

            Evo, reditelji recimo, sebe drže za tvorce. U poređenju sa glumcima oni to i jesu. Ali u smislu nastanka dela oni nisu ništa važniji od njih. Oni samo interpretiraju priču. Ne pričaju je. Ne smišljaju zaplete, likove, radnju. Oni samo slova sa papira prenose na filmsku traku. Kako to ne mogu sami da izvedu obično koriste glumce da ovi svojim telima ispričaju priču koju gledalac gleda. Dakle, sa strane samog dela beznačajni su koliko i statisti. Naravno oni drže da su bitni. Da skratim...

            Devojka ostaje unutra. Ona je bitna, ova dvojica nisu (/su ne bitni).“

            Reditelj: „Ovo je nečuveno. Znaš odavno nisam video većeg idijota.“

            Pisac: „Misliš nekoga ko ima veći ego od tvog. E, pa da te obavestim, imam ga sa razlogom.“

            Reditelj: „To što ti imaš zove se umišljaj. Grandiozna iluzija sopstvene veličine...“

            Pisac: „...možda, a možda se zove i ugovor.“

Scena VIII

           

            Svađa postaje sve jača i nakraju se okončava tako što Pisac uzima za ruku Arhitektu i izlazi u hodnik. Za njim izlaze i ostali. Prostorija ostaje prazna. U hodniku Pisac moli glumice da stanu tako da ih mogu istvoremeno sve videti. Dok vadi jednu po jednu skicu i uporedo posmatra skice i glumice prilazi mu Producent koji mu preti. Pisac mu nehajno odgovara da bez njega nebi ni bilo ovog projekta, (kao ni bez mog novca, na to odgovara Producent) Pisac mu kaže da ako želi može da se povuče, jer novac može da nađe i na drugoj strani. A ako planira da se zadrži u projektu bilo bi mu bolje da prouči njihov ugovor. (Svaki umetnički element projekta mora da verifikuje Idejni tvorac tj. Pisac)

            Pisac sad bira druge dve Glumice za film. (uklapaju se u scenografiju, šalju koezistentnu vizuelnu poruku, onosno odgovaraju vizuelnoj estetici filma.) Tu se buni Reditelj i kaže kako je on zadužen za vizualnu estetiku (odnosno u njegovom osdustvu Direktor fotografije) Piasc i njega šalje da ponovo pročita ugovor, i kaže da je za estetiku nadležan isključivo Arhitekta. Devojka dobija odjednom krila. Sa druge strane Glumice se sve više okreću protiv pisca. Počinje međusobno vređanje Glumica (uglavnom onih koje nisu odabrane ili su ih je pisac odbacio i Pisca. Novoizabrane Glumice ćute držeći se po strani.)

            Pisac „objašnjava“ prisutnima hierarhiju nastanka filmskog dela. Svako od pomenutih dobija ili gubi na značenju. Sve glumice se osećaju uvređenim. Ipak, bune se samo one koje nisu dobile ulogu.

            Glumica7 „objašnjava“ Piscu značaj njegovog dela pre nego što mu ona udahne život i emocije. Ovo vidno iznervira Pisca. Besan on se vraća u sobu za izbor.

            Pisac: „Molim vas... Samo bez nervoze... zamoliću vas da stanete tako da možemo lako da vas sve vidimo. Raširite se...napravite malo prostora među sobom... završićemo veoma brzo...“

            Glumica3: „Čemu sve ovo? Šta sad radimo?“

            Pisac: „Preliminaran izbor. Vidite, ovaj film nije kao drugi. Važe druga pravila... Kad snimate film o Isusu morate da podržavate izgled koji je propisuje Biblija. Za nas isto važi. Preliminarni izbor određuje vizualni doživljaj u koji očekujemo da se glumci uklope.“

            Producent: „Ovo je nečuveno. Ne možete ovako da nas ponižavate pred ekipom.“

            Piasc: „A vi mene možete? Zanimljivo? Nije vam palo na pamet da vaš izbor glumaca pre nego dobijete opštu scenografiju vređa mene. Ne možete da menjate priču.“

            Reditelj: „Od kad je izbor glumaca nešto čime se bave Pisci.“

            Pisac: „Nemam nameru da se time bavim. Ovde sam samo iz jednog razloga, da vas sprečim da menjate priču. Da znaš šta je worldbuilding znao bi o čemu govorim... i sačekao bi prvo da dobiješ skice.“

            Reditelj: „Nas verovatno ne uče tome na akademiji“ /(zajedljjivo)

            Pisac: „Ona i ona... njih dve... njih bi uzeo u uži izbor“ /(Arhitekta potvrdno klima glavom)

            Producent: „Ali one nemaju nikakvog iskustva... i potpuno su nepoznate...“

            Piasc: „Ali su završile akademiju. Meni je to dovoljno da im verujem... ili vi ni toliko neverujete u školu koju ste i sami završili.“

Glumica7: „Jel to znači da nas sad birate pomoću tih skica.“

            Pisac: „Da to upravo to znači.“ /(sada svi u glas napadaju Pisca pitanjima...)

            Reditelj: „Zašto ovo radite? Za vizuelnu estetiku filma nadležan sam ja, eventualno direktor fotografije.“

            Producent: „Ne možemo ovako da radimo.“

            Pisac: „Tu se slažemo.“

            Glumica7: „To je nečuveno. Nikada nisam doživela ništa ovako ponižavajuće... da nas neko bira pomoću nekih crteža.“

            Pisac: „Te crteže je napravio tvorac, ne interpretator. Bez uvrede, ali stvari stoje ovako: Tvorac priča priču, vi služite priči. U umetnosti je to tako uvek bilo i biće.“

            Glumica7: „Pa da ti kažem nešto o toj tvojoj priči. To je samo gomila reči na papiru sve dok joj ja ne udahnem emocije... dok joj ne dam lice...“

            Pisac: „Šta?“ /(odlazi iz hola pravo u prostoriju za kasting, iznervirana Glumica7 ga prati u stopu)

           

Scena IX

           

            Pisac prilazi računaru i nešto užurbao traži. U međuvremenu dovikuje redarima da u svobu pozovu glumice. Sve glumice, Producent, Režiser, Direktor Filma ulaze u sobu koja je sad pretrpana. Pisac pronalazi kabali i spaja računar sa projektorom, pušta sliku na platno.

            Na platnu se smenjuju slike / filmovi sa youtube. Prvo ide film o pornoglumici Nadia Styles (prvo par scena iz porno filmova, zatim kratka ispovest, pa scene prilaska krstionici i krštenje. Neke glumice napuštaju prostoriju već sa prvim pornoscenama. Druge su zatečene i nemo gledaju.

            Sledi scena pristajanja (paljenja i pogibije svih sa drižabla) Hinderburg. Čuje se glas u pozadini.

            Pisac se okreće Glumici7 i kaže joj da će je angažovati na svom filmu kad ona bude mogla da oponaša osećanja koja su prikazana na ovim kratkim filmovima. Ona pokušava nešto da kaže ali to se završava na nesuvislom pokušaju. Pisac izlazi napolje pre nego ona išta smisleno uspeva da zausti.

            Producent izlazi za njim u pokušaju da se svađa ali ga nestiže. Na kraju se vraća u prostoriju ispred koje ga čeka režiser koji komentariše „možda je kreten u pravu“ (po ovom kriterijumu nijedna od njih nezna da glumi)

            Dok oni raspravljaju ispred kancelarije unutra se čuje pokušaj Glumice7 da oponaša glasove straha i nesreće.

           

            Pisac: „Ona će meni da priča o emocijama...“

            Glimica7: „A zašto da ne pričam? Nismo svi besosećajni poput vas, nemože se sa nama ovako postupati... kao da smo stvari.... Vidim da vama emocije ništa ne znače, ali mi smo još ljudska bića“

            Pisac:  „Ja to nikada nisam osporio. Osporio sam vaš izbor, a sada pošto već hoćete da pričamo o tome kako vi unosite emocije u tekst, da nešto utvrdimo.“ /(okreće se ka redaru)

            Piasc: „Molim vas pozovite sve glumice iz hola da uđu. Testiraćemo ih sve istovremeno.“ /(dok Glumice i Filmadžije ulaze Pisac pretražuje internet, pronalazi kablove i spaja računar na projektor.)

...

            Glumica2: „Šta je ovo? Šta on misli o nama?“

            Glumica6: „Nisam zbog ovog išla na akademiju?“

            Glumica5: „Idijot. Idem odavde.“ /(deo devojaka izlazi iz prostorije)

            ....

            Glumica7: „Šta je ovo? Neki novi sadistički način da nas ponizite?“

            Pisac: „Voleo bi da bez komentara pogledate sve klipove koje vam pustim.“

            ...

            Glumica7: „I šta sad?“

            Piasc: „Videla si ovo?“

            Glumica7: „Da.“

            Pisac: „Dobro, pošto ti unosiš život u tekst, i pošto ti, i jedino ti možeš da uneseš emocije mojim emotivno obogaljenim i ubogim rečima vreme je da ti nešto obećam. Obećavam svima Vama, ne samo tebi, da ću prihvatiti... izabrati... onu koja može da oponaša ove emocije.“

            Glumica7: „Ove emocije?“

            Pisac: „Da baš njih.“

            Glumica7: „Ali to je nemoguće... Ovo je nemoguće odglumiti..“ /(piasc izlazi iz prostorije pre nego ona završi rečenicu)

            ...

            Producent: „Možda je kreten u pravu.“

            Reditelj: „Po ovome ni jedna od njih ne zna da glumi. Ovo je slučajno uhvaćena realnost..., potpuna ogoljenost... ovo je preteško...“

           

Scena X

           

            Glumica 7 pokušava da odglumi strah pred bogom. Iskušenje. Želju da se veruje da je bog toliko velik da svakom može da pruži pravo na novi početak. Želju za iskupljenjem. Želju za drugačijim životom. Bojazan da je sreća krhka i da je svako može slomiti.

            Svi njeni pokušaji ostaju jadni. Ni ona ni druge glumice ne uspevaju odglumiti ono što u par trenutaka proživljava jedna bivša pornoglumica.

            Jedna glumica pokušava da oponaša glas spikera koji uživo prenosi pad Hidenburga. Neuspeva.

Čuju se još mnogi pokušaji ali nikom ne uspeva ono što običnim ljudima pođe za rukom kada direktno iznose svoja ogoljena osećanja.